U Godišnjem izveštaju Sekretarijata Energetske zajednice navodi se da je Crna Gora je i dalje lider u reformskim mjerama Evrospke Unije.
Po prvi put Sjeverna Makedonija svojim odvažnim reformskim mjerama nadmašila Srbiju i zauzela drugo mjesto, saopštio je Sekretarijat.
Procenat implementacije članica EnZ se povećao sa 43% na 48% u posljednjih godinu dana
Sve ugovorne strane Energetske zajednice, koje imaju ugalj u svom energetskom miksu, prekoračuju dozvoljene nivoe emisija utvrđene u skladu sa njihovim nacionalnim planovima za smanjenje emisija (NERP) i to za najmanje jedan od tri zagađivača (azotni oksidi, sumpor-dioksid i prašina) definisanih Direktivom o velikim ložištima, navodi se u Godišnjem izvještaju Sekretarijata Energetske zajednice (EnZ).
Kada je riječ o emisijama, Kosovo* nije ispoštovalo limite za sva tri zagađivača (azotni oksidi, sumpor-dioksid i prašina), dok Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija nisu uspele to da urade za sumpor-dioksid i prašinu.
S obzirom da Srbija nije usvojila nacionalni plan za smanjenje emisija, postrojenja sa velikim ložištima moraju pojedinačno da ispoštuju granične vrednosti emisija u Direktivi. Većina srpskih postrojenja to nije uspela, a posebno su zabrinjavajuće emisije sumpor-dioksida.
Sekretarijat navodi da određeni broj termoelektrana koje su u opt-out režimu, što znači da od 1. januara 2018. do 31. decembra 2023. mogu da rade ukupno 20.000 sati, može da bude zatvoren već početkom sljedeće godine.
Ako bude radila isto kao 2018, crnogorska termoelektrana (TE) Pljevlja će morati da bude zatvorena već naredne godine, osim ako se ne preduzmu mjere za modernizaciju kako bi se ispunile granične vrednosti emisija iz Direktive o industrijskim emisijama. Inače proces ekološke rekonstrukcije TE Pljevlja je počeo tj izabrana je najbolja ponuda za taj projekat.
Blok IV u TE Tuzla mogao bi da bude ugašen u maju 2021. godine, a slična sudbina očekuje i tri elektrane u Srbiji. Elektrane u Srbiji koje su u opt-out mehanizmu, kojim je predviđen ograničen rad od 2018. do 2023. godine
Planirano usvajanje ciljeva za energetsku efikasnost, obnovljive izvore energije i smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte do 2030, kao i uključivanje Paketa čiste energije nije se dogodilo, čak nije došlo ni do ozbiljne rasprave među donosiocima odluka.
“Bez obzira na obaveze po pitanju dekarbonizacije iz Pariskog sporazuma, bez određivanja zajedničkih ciljeva, stepen ambicije određuje svaka pojedinačna članica i u većini slučajeva je ispod nivoa koji preovlađuje u Evropi, navodi se u izveštaju.
Odsustvo ciljeva, takođe, utiče na pripremu nacionalih energetskih i klimatskih
Izvještaj se posebno bavi i rešavanjem sporova, pa se tako navodi da je od 2008. Sekretarijat istražio 103 slučaja. U velikom broju slučajeva Ministarski savet utvrdio je ozbiljno kršenje Ugovora o Energetskoj zajednici, ali ti prekršaji nisu otklonjeni. Pitanja od najvećeg značaja za cio region, teško da se mogu rešiti sa trenutnim mehanizmom sprovođenja odluka.