Vlada planira da se iz elektroenergetskih postrojenja u Crnoj Gori naredne godine dobije 3.519,15 gigavat časova (GWh) struje. To ipak neće biti dovoljno da pokrije potražnju svih potrošača koja će ukupno iznositi 3571,93 GWh, pa će nedostajućih 52,78 GWh ili 1,48 odsto obezbijediti iz uvoza.
U Energetskom bilansu za 2022. godinu precizira se daće konkretan odnos, kao i uvijek, zavisiti od potreba kupaca, sa jedne strane , i hidroloških prilika i remonta opreme, sa druge strane.
U 2022. godini proizvodnja je planirana za 1,33 odsto više u odnosu na planiranu u 2021, odnosno oko 4,68 odsto manje od projektovanog ostvarenja u istoj godini. Planirana bruto potrošnja je za 0,79 odsto veća od plana, odnosno za oko dva odsto veća od projektovanog ostvarenja za ovu godinu, navodi se u Vladinom dokumentu.
Istovremeno je dato poređenja zaprethodnu i aktuelnu godinu, s tim što su podaci o realizaciji bili dostupni samo do kraja septembra 2021. godine, pa su preostala tri mjeseca obračunata prema planu rada za ovu godinu. Tako bi proizvodnja u 2021. trebalo da bude za 14,05 odsto veća od one u 2020, dok će potrebe za električnom energijom porasti za 5,74 odsto. Rezultat je, kako navode, višak električne energije koji se u 2021. procjenjuje na oko 191 GWh u poređenju samanjkom od 73,6 GWh iz prošle godine.
Takođe se pojašnjava da su raspoložive snage veće od maksimalno potrebnih u većem dijelu godine, osim u avgustu, za koji se uvijek planira nedostatak, odnosno nadomještanje potrebne struje iz drugih izvora.
• BILANS
Procijenjena proizvodnja električne energije u ovoj godini biće veća za 14,05 odsto od ostvarene u 2020, najviše zahvaljujući povoljnoj hidrološkoj situaciji, zbog čega se očekuje veća proizvodnja kod hidroelektrana za 11,99 odsto u odnosu na plan. Kod vjetroelektrana i termoelektrane očekuje se proizvodnja na nivou planirane, dok će solarne elektrane ostvariti 11,73 odsto nižu proizvodnju, dodaje se u dokumentu.
U narednoj godini, čak 53,33 odsto električne energije biće proizvedeno iz hidroelektrana, 37,42 odsto iz TE, 9,15 odsto iz vjetroelektrana i 0,10 odsto iz solamih elektrana. Dakle, iz obnovljivih izvora energije stići će 2.202,14 GWh ili 62,58 odsto proizvedene struje u Crnoj Gori, dok se na TE odnosi preostalih 1.317 GWh ili 37,42 odsto. Uz to, plan ukazuje da će dogodine biti proizvedeno 1.876 GWh, što predstavlja za 1,96 odsto više u odnosu na ovogodišnji plan, ali i 8,97 odsto manje od procijenjene proizvodnje.
• PROIZVOĐAČI
Ukupna proizvodnja električne energije iz hidroelektrana za 2022. godinu planirana je u iznosu od 1876GWh, od čega HE Perućica 920 GWh ili 49 odsto, HE Piva 750 GWh ili 40 odsto dok se u malim hidroelektranama planira proizvodnja od 206 GWh ili 11 odsto.
Ukupna planirana proizvodnja u malim hidroelektranama (mHE) u 2022. godini predstavlja sumu svih planova dostavljenih Ministarstvu kapitalnih investicija od strane koncesionara i iznosi 206,60GWh, što je za 40,59 odsto više od planirane, a za 13,96 odsto više od procijenjene proizvodnje za 2021. godinu. Ukupan broj mHE koje su u vlasništvu koncesionara, EPCG i državne kompanije ‘Zeta Energy’, a koje će raditi ili planiraju početak u2022. godini je 37. Procijenjena proizvodnjaiz mHE za ovu godinu veća je za 6,22 odsto od planirane, a za 83,32 odsto u odnosu na ostvarenu u 2020, stoji u dokumentu.
Vjetroelektrane će naredne godine proizvesti 322,10 GWh struje, koliko se procjenjuje i za ovu godinu. Istovremeno, proizvodnja iz solarnih elektrana planirana je na3,45 GWh ili za četvrtinu više od procjene za2021. godinu.
TE Pljevlja planira proizvodnju 1.317 GWh struje u 2022, koja bi trebalo da bude za 5,36 odsto od ovogodišnje, dok procjene za 2021. ukazuju da će ona biti manja od plana za 5,8 odsto, odnosno 15,93 odsto spram rezultata iz 2020. godine. Za svaki proizvedeni GWh struje TE će trošiti 1,1 kilotonu (kt) uglja, a za rad tokom cijele godine ukupno 1.460 kilotona uglja. Uz to, zbog remonta će se koristiti i 600 tona mazuta. Tokom svog rada TE će za vlastite potrebe proizvesti osam GWh struje.
• POTROŠAČI
Za narednu godinu planirana je potrošnja struje od 3571,93 GWh, što je više 2,01 odsto u odnosu na procjenu za 2021, a za 7,78 odsto u odnosu na potrošnju iz 2020.
U ukupnoj bruto potrošnji za 2022, najviše participiraju distributivni kupci sa 68 odsto, direktni kupci čine 18,11 odsto, a ukupni gubici 13,84 odsto ukupne bruto potrošnje. Ukupna potrošnja direktnih potrošača planirana je na 646,86 GWh, što je za 4,19 odsto više od procjene u 2021, stoji u dokumentu.
U najveće distributivne kupce spadaju Unipromov KAP, nikšićki Tosčeliki Željeznička infrastruktura Crne Gore. Njihove ovogodišnje potrebe vjerovatno će iznositi 620 GWh, što je 4,02 odsto manje od plana, a razlog je manja potrošnja Tosčelika i ŽICG.
Planirana potrošnja distributivnih potrošača za 2022. je 2.431 GWh, što je za 2,1 odsto više u odnosu na procjenu u 2021, a veća za 9,07 odsto u odnosu na 2020. godinu . U ovom dijelu najveću stavku čine domaćinstva koja su prošlegodine potrošila skoro deset odsto manje struje, dok je za 2022. planirano 1375,41 GWh.
Gubici su, svakako, neizostavna stavka u bilansu električne energije, što svakog mjeseca na računima osjete i njeni potrošači. Za narednu godinu plan iznosi 494,14 GWh ili na približnom istom nivou kao ove godine, što čini oko 14 odsto ukupne potrošnje. Iako procjene ukazuju da bi u 2021. godini ukupni gubici mogli biti manji za 1,82 odsto od plana, oni će ujedno biti veći za 1,02 odsto u odnosu na prošlugodinu.
Važno je napomenuti da je nabavka ukupne potrebne količine energije za pokrivanje gubitaka u prenosu obaveza Crnogorskog elektrodistributivnog sistema (CGES), ali finansijski iznos za gubitke tranzita ne opterećuje domaće potrošače-kupce, već se pokriva na osnovu međunarodnog ICT mehanizma”, precizira se u Vladinom dokumentu.
S obzirom na to da je tranzit struje u narednoj godini planiran na nivou od 5.257,17GWh, ili 6,3 odsto više od 2021, gubici bi bili zaista značajna stavka na računima da se i ovaj dio obračunava.
Inače, plan za tranzit u ovoj godini bio je veći 13,9 odsto, ali se ne precizira što je razlog ovolikog manjka uprkos veoma burnim dešavanjima na tržištu električne energije.
Izvor: Dnevne novine
Foto: aktuelno.me