Švedska Vlada je rešena da do 2045. godine prestane da emituje gasove sa efektom staklene bašte. Ova država pozvala je sve zemlje uključujući i SAD da se pokrenu i ispune Pariski sporazum.
Prema rečima ministarke zadužene za klimatske promene Izabele Lovin, cilj je da Švedska bude država blagostanja koja ne koristi fosilna goriva, prenose svetski mediji.
“Mi vidimo da su prednosti takvog “pametnog” društva velike kada je u pitanju zdravlje, otvaranje novih radnih mesta i sigurnost. Zavisnost od fosilnih goriva i gasa iz Rusije nije ono što nam je sada potrebno,” izjavila je Lovin.
Sve stranke, uključujući i desničarsku Švedsku demokratsku stranku, saglasne su da se u martu ove godine donese zakon koji će obavezati vladu da postavlja strože ciljeve kada je u pitanju smanjenje emisije fosilnih goriva na svake četiri godine, do 2045. godine.
Planovi predviđaju smanjenje emisije štetnih gasova u sektoru transporta za 70 odsto do 2030. godine. Emisija štetnih gasova u zemlji trebalo bi da bude smanjena za najmanje 85 odsto, a dok bi ostatak bio eliminisan sadnjom drveća ili održivim investicijama u inostranstvu.
Zakon o smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte trebalo bi da stupi na snagu već 2018. godine. U međuvremenu, švedski premijer Štefan Lofven kritikovao je klimatske skeptike u administraciji predsednika SAD Donalda Trampa i upozorio sve zemlje moraju da rade na ispunjenju Pariskog sporazuma. Tramp je ranije nazvao klimatske promene prevarom Kineza, a postoje indicije i da će se povući iz Pariskog sporazuma.
Prošle godine u Parizu predstavnici skoro 200 zemalja složili su se da rast temperature treba ograničiti na 2 stepena Celzijusa iznad industrijskog nivoa 1990-ih i težiti ka cilju od 1,5 stepen Celzijusa.
Švedska prva, Luksemburg poslednji po učešću OIE
Evropska unija (EU) postavila je cilj da se emisije gasova sa efektom staklene bašte smanje za 80 do 95 odsto do 2050. godine.
Od 2013. do 2014. godine 51,1 odsto električne energije u Švedskoj dobijeno je iz obnovljivih izvora energije (OIE), što je značajno veći udeo nego u mnogim drugim evropskim zemljama.
Letonija je druga po udelu OIE sa 37 odsto, slede je Finska sa 36,8 odsto i Austrija sa 32,9 odsto. Najnižu stopu udela OIE sa 3,8 odsto ima Luksemburg, a zatim Malta i Holandija. Velika Britanija je imala četvrtu najnižu stopu udela OIE aa 5,7 procenata, a sledi je Irska sa 8,2 odsto.
Velika Britanija se obavezala da smanji emisiju štetnih gasova za 57 odsto do 2032, ali do sada Vlada nije ni blizu da ispuni taj cilj, kako javljaju britanski mediji.
Vetroelektrane u Danskoj su u 2015. godini isporučile 140 odsto potreba za energijom što je pozdravljeno kao “ključ za zaustavljanje globalnog zagrevanja”.
U maju prošle godine Nemačka je po prvi put uspela da iz OIE proizvede potrebne količine električne energije. U istom periodu Portugalija je uspela da obezbedi dovoljne količine električne energije za četiri dana bez upotrebe fosilnih goriva. Prema EU direktivi iz 2009. godine učešće OIE u energetskom miksu Portugalije do 2020. godine treba da bude 31 odsto.
Očekuje se da jedino Švedska, Austrija, Letonija i Finska do 2020. godine imaju veće učešće OIE, dok Velika Britanija treba da dostigne 15 odsto udela OIE.