Operater deponije kojim upravlja lokalna samouprava glavnog grada Crne Gore inicirao je izgradnju prve elektrane u ovoj balkanskoj zemlji na biogas iz otpada. Direktor Deponije d.o.o. Arsenije Boljević izjavio je za Agenciju Anadolija da se metan u Podgorici spaljuje već deceniju i da se ne iskorištava.
Plan je da se gas prikuplja i sprovodi do kogeneracionog postrojenja od jednog megavata, gde bi proizvodnja optimalne količine struje mogla da traje barem osam godina, dodao je. Osim zaštite životne sredine, finansijska komponenta nije manje bitna, jer će kompanija dodatni prihod ulagati u razvojne projekte, kaže Boljević. On je dodao da „ekoloških projekata nikad dosta“ i izneo procenu da sistem može da profunkcioniše početkom sledeće godine. „Deponija“, koja upravlja sistemom Livade, ima 150 zaposlenih. To komunalno preduzeće prerađuje otpad, reciklira metale i druge materijale i trguje sekundarnim sirovinama.
Kogeneracija u javno-privatnom partnerstvu
Projekat će biti sproveden sa subjektom koji će biti izabran na tenderu za javno–privatno partnerstvo (JPP). Grad ulaže gas iz otpada kao glavni deo sredstava, a obezbediće i parcelu za postrojenje za kombinovanu proizvodnju struje i toplotne energije za grejanje (CHP) i tehničko-ekonomsku studiju. Privatni partner će preuzeti odgovornost za pokrivanje deponije i izgradnju elektrane. Boljević kaže da je dokumentacija spremna i da će poziv biti objavljen uskoro. On je dodao da je mnogo zainteresovanih kompanija, među kojima je najviše stranih.
Naredni projekti
Investicija će biti vredna dva miliona evra, od kojih će 40 odsto otići na pokrivanje mesta, a „Deponija“ neće imati nikakvih finansijskih troškova, naglasio je. Pored biogasa, firma ima plan da instalira solarne panele od 500 kilovata na 5.000 kvadratnih metara na krovovima svojih objekata, navodi Boljević. Crnogorski elektrodistributivni sistem (CEDIS) ima obavezu da otkupljuje električnu energiju iz obnovljivih izvora.
Što se tiče zelenog otpada, Boljević je rekao da sakupljeno seno, cveće, grane i sličan materijal može da se prerađuje u humus u sistemu JPP koji bi po planu trebalo da zaživi do kraja sledeće godine. Primorska Opština Kotor je prošle godine pokrenula prvu takvu delatnost, na 600 kvadratnih metara, gde su pokrivene još tri opštine.