Pad tržišnih cijena struje usljed širenja virusa korona otvara mogućnost da se smanje troškovi zatvaranja termoelektrana koje koriste lignit. Ukoliko se ukidanje upotrebe uglja u tri balkanske države bude odlagalo to će im naduvati izdatke, po nalazima iz Studije koju je objavila Mreža za energetsku tranziciju u Jugoistočnoj Evropi, navodi Balkan Green Energy News.
Pandemija oboljenja COVID-19 naglo je oborila berzanske cijene električne energije, što povećava gubitke termoelektrana na lignit u Grčkoj, Rumuniji i Bugarskoj. Pošto je to štetno fosilno gorivo već bilo postalo neprofitabilno, navodi se u Studiji koju je objavio SE3T.net, svako odlaganje planova za ukidanje upotrebe uglja bilo bi skupo za te tri balkanske zemlje.
Rezultati analize uticaja na elektroenergetske sisteme i lokalnu privredu pokazali su da bi ranije zatvaranje najvećih gubitaša među pomenutim postrojenjima doprinijelo stabilizaciji situacije u preostalima. Budući da države uglavnom subvencioniraju proizvodnju i korišćenje uglja, njihovo stavljanje pod katanac bi olakšalo troškove koje snosi cijelo društvo, kažu u Mreži za energetsku tranziciju u Jugoistočnoj Evropi, kako se grupa zvanično zove.
Trenutni oštri gubici u termoelektranama znače da bi njihovo hitno zatvaranje koštalo manje. Troškovi će se inače nagomilati, pokazuje Studija.
Kriza zbog korona virusa veoma oslabila potražnju za strujom, što doprinosi stabilnosti cijena, napisali su istraživači u dokumentu nazvanom Accelerated Lignite Exit in Bulgaria, Romania and Greece. Oni, doduše, predviđaju skok veleprodajnih cijena u scenariju ranog odustajanja od uglja. Ali tvrde i da mjere energetske efikasnosti i “agresivnije širenje” proizvodnje energije iz obnovljivih izvora u navedenim balkanskim zemljama mogu taj efekat da ponište u roku od pet godina. Autori takođe preporučuju vladama da zaštite ranjive potrošače.
Takva strategija može da se finansira preko Evropskog zelenog plana i njegovog mehanizma za pravednu tranziciju, dok se nestabilnost cijena može utišati i interkonekcijama za električnu energiju među zemljama, pokazuje Studija. Nije bilo indicija prepreka koje se tiču sigurnosti snabdijevanja strujom u slučaju veoma ranog prekida korišćenja uglja, a to slabi značaj elektrana koje se drže na mreži da bi pokrile špic potražnje.
Grčka je “ostvarila impresivan napredak” sa ubrzavanjem napuštanja upotrebe uglja, stoji u dokumentu, pošto je ta balkanska zemlja nedavno u svom Nacionalnom energetskom i klimatskom planu (NECP) predložila da poslije 2023. godine ostavi samo 660 megavata aktivnog kapaciteta na lignit. Istovremeno, Bugarska i Rumunija pomažu državnim postrojenjima da kupuju dozvole Evropske unije za ispuštanje ugljen-dioksida.
“Ova podrška će vjerovatno biti proglašena protivzakonitom državnom pomoći i dovesti do rasipničkog korišćenja javnih sredstava za zastarjele elektrane, umjesto podrške alternativama privlačnim u ekonomskom i smislu zaštite životne sredine”, dodali su istraživači. Oni su procijenili godišnje državne subvencije na 450 miliona eura u Bugarskoj, 900 miliona u Grčkoj i 200 miliona eura u Rumuniji.
Martin Vladimirov iz CSD-a (Center for the Study of Democracy), jedan od autora, kazao je da bi sredstva oslobođena ukoliko se postojeće elektrane na lignit u Bugarskoj zatvore pre 2025. bila više nego dovoljna za neophodna ulaganja u obnovljive izvore tokom slijedeće decenije.
Na te tri zemlje otpada skoro deseti dio ukupnog kapaciteta termoelektrana na ugalj u EU.