Nacrt Nacionalnog energetskog i klimatskog plana Crne Gore do 2030. godine (NEKP) je ključni dokument koji povezuje klimatske i energetske ciljeve i trasira put ka održivoj i konkurentnoj ekonomiji, rekao je ministar energetike i rudarstva Admir Šahmanović. Šahmanović je na sastanku Ministarstva i Zelene poslaničke grupe povodom NEKP, rekao da Crna Gora mora da ima viziju i smjernice za dalji razvoj energetike i za upravljanje klimatskim promjenama, navodi se u saopštenju Ministarstva energetike I rudarstva Crne Gore.
“I upravo takav dokument je NEKP koji obuhvata politike i mjere u pet ključnih oblasti – dekarbonizacija, energetska efikasnost, energetska sigurnost, interno energetsko tržište i istraživanje, inovacije i konkurentnost”, dodao je Šahmanović.
Šahmanović je rekao da je u završnoj fazi izrada novog Zakona o prekograničnoj razmjeni električne energije i prirodnog gasa. Prema riječima Šahmanovića, usvajanjem tog zakona postići će se puno transponovanje legislative Evropske unije (EU).
“Kao i potpisivanje memoranduma sa Italijom čime će se postići povezivanje tržišta i omogućiti Crnoj Gori da postane energetsko čvorište na Zapadnom Balkanu i most povezivanja sa EU”, dodao je Šahmanović.
Naveo da je Crna Gora prepoznata kao lider u regionu po stepenu usklađenosti zakona i podzakonskih akata sa evropskim pravnim okvirom.
“To pokazuje da naša energetska tranzicija ima čvrstu, pravnu i institucionalnu osnovu”, dodao je Šahmanović.
MInistar je kazao da su stvoreni uslovi za veliki investicioni ciklus u oblasti obnovljivih izvora energije i u narednim godinama očekuju se ulaganja od više stotina miliona eura u nove solarne i vjetroelektrane.
“NEKP je ključni dokument koji povezuje klimatske i energetske ciljeve i trasira put ka održivoj i konkurentnoj ekonomiji”, rekao je Šahmanović.
On je, sa aspekta energetske sigurnosti, pronalaženje alternativa za baznu energiju tj. onu koju proizvodi TE Pljevlja, ocijenio najvećim izazovom.
Šahmanović je naveo da dostizanje nacionalnih ciljeva otežava činjenica da je Crna Gora jedina država kojoj se ne priznaje uticaj LULUCF – sektora odnosno ponora emisija sa efektom staklene bašte (GHG).
U saopštenju se navodi da je prof. dr Zoran Miljanić održao prezentaciju glavnih karakteristika scenarija, nacionalnih ciljeva i planiranih politika i mjera koje su obuhvaćene NEKP-om.
Miljanić je, kako se dodaje, naglasio da su nacionalni ciljevi do 2030. godine izuzetno zahtjevni i postavljeni prije izrade NEKP-a. Smatra da postoji veliki potencijal obnovljivih izvora energije (OIE), ali da se uporedo sa tim mora raditi na smanjenju rada termoelektrane (TE) Pljevlja, jer je, kako je naveo, korišćenje uglja i dizela odgovorno za 70 odsto ukupnih emisija GHG gasova.
Zaključio je, kako se dodaje, da mjere usmjerene na smanjenje korišćenja uglja i mjere u sektoru saobraćaja imaju najveći doprinos u ostvarivanju ciljeva.
Navodi se da su članovi Zelene poslaničke grupe iskazali interesovanje u dijelu koji se odnosi na korišćenje LULUCF sektora odnosno koji su to razlozi zbog kojih šume, pod kojima je oko 60 odsto teritorije Crne Gore, ne mogu biti mjera doprinosa u dostizanju ciljeva. Članove Zelene poslaničke grupe interesovalo je i da li Elektroprivreda Crne Gore ima urađen plan pravedne tranzicije za rješavanje socio-ekonomskih izazova, jer NEKP definiše 2041. godinu za prestanak rada TE Pljevlja. Dodaje se da je, u odnosu na razvoj kapaciteta hidroenergije, razgovarano o projektu izradnje hidroelektrane Komarnica, mogućnostima korišćenja Bilećkog jezera, namjeni naknada za OIE koje se plaćaju preko računa električne energije.
“Članovi Zelene poslaničke grupe su konstatovali da dokument pokazuje posvećenost dekarbonizaciji i klimatskim promjenama, ali da država mora biti oprezna u njegovoj realizaciji na način da zaštiti ekonomski i socijalni razvoj našeg društva”, kaže se u saopštenju.
Navodi se da NEKP obuhvata brojne i zahtjevne aktivnosti koje treba sprovesti, pa je, kako se dodaje, sugerisano da se sprovedu detaljne konsultacije sa institucijama koje su nosioci ovih reformi, jer moraju imati kapacitete da to iznesu.
Zelena poslanička grupa, u okvirima svojih nadležnosti, daće puni doprinos daljim procesima.
“Ukazano je da sastanak predstavlja prvi u nizu sastanaka koje Zelena poslanička grupa planira da održi, i da je sastanak pružio informacije poslanicima sa ekspertskog nivoa o nacionalnim ciljevima i planiranim politikama i mjerama, a da će naredni sastanci biti posvećeni efektima i izazovima u implementaciji NEKP-a”, navodi se u saopštenju MER-a.