“CBAM je nešto što nam, uslovno rečeno, visi nad glavom. U Crnoj Gori, gdje električna energija iz uglja čini oko 40% godišnje proizvodnje – a ljeti i do 70% – jasno je da bi namet na čitav izvoz dodatno otežao situaciju,” poručio je izvršeni direktor EPCG Ivan Bulatović govoreći na prvom panelu energetske konferencije EPCG NET Budva 2025 posvećenom CBAM mehanizmu (Carbon Border Adjustment Mechanism) i EU ETS sistemu trgovine emisijama, koji predstavljaju izazov, ali i šansu za elektroenergetski sektor Zapadnog Balkana.
Bulatović je, kako se navodi u saopštenju EPCG, otvoreno govorio o implikacijama koje ovi mehanizmi imaju na poslovanje energetskih kompanija u regionu.
“Svjesni smo procesa dekarbonizacije, idemo u tom pravcu, ali još neko vrijeme moramo se oslanjati na ugalj. Zato je važno da ovaj proces bude postepen, promišljen i podržan konkretnim mehanizmima iz EU”, kazao je Bulatović.
Ukazao je i na kratkoročne i dugoročne izazove dekarbonizacije: od složenih administrativnih procedura i tehničkih ograničenja mreža, do pitanja finansiranja i liberalizacije tržišta.
„Ako CBAM uvede nove troškove, to bi značajno smanjilo prostor za investiranje u obnovljive izvore. Istovremeno, izgradnja novih kapaciteta – poput vjetroelektrana – traje godinama, a dozvole za solarne elektrane su često spore i neusklađene. Potrebna nam je realna tranzicija i jaka međunarodna podrška,” naglasio je izvršni direktor Elektroprivrede Crne Gore.
Bulatović je poručio da Crna Gora ostaje posvećena zelenoj tranziciji i evropskim integracijama. Najavio je i skoro usvajanje Nacionalnog energetskog i klimatskog plana, strateškog dokumenta koji će definisati pravce razvoja energetike do 2030. godine.
“Naš simpozijum ima jasan cilj – promociju savremenih trendova i jačanje regionalne saradnje. U vremenu kada energetski izazovi prevazilaze granice, samo kroz zajedničke napore možemo obezbijediti sigurnu, održivu i konkurentnu energetsku budućnost,” zaključio je Bulatović.
Tokom prvog panela, više stručnjaka iz regiona istaklo je potrebu za hitnim zakonodavnim i finansijskim mjerama koje bi omogućile pravedan prelazak na čiste izvore energije, uz realno uvažavanje lokalnih specifičnosti. CBAM mehanizam, iako konceptualno podržan kao alat za borbu protiv klimatskih promjena, u svojoj trenutnoj formi izaziva zabrinutost jer, kako je istaknuto, ne pravi jasnu razliku između izvora električne energije stoji u saopštenju Elektroprivrede Crne Gore.