U Mostaru se, od 4. do 9. aprila, u organizaciji Privredne/Gospodarske komore FBiH, Vlade Hercegovačko-neretvanske županije i Grada Mostara, održava 23. izdanje Međunarodnog sajma gospodarstva/privrede, na kome je – u sklopu Mostarskog ekonomskog foruma (MEF), kao konferencijskog dijela sajma, gdje četrdeset panelista, kroz pet tematskih konferencija, diskutuje o svim važnim lokalnim i regionalnim privrednim temama – učešće uzela i Elektroprivreda Crne Gore.
Na panelu „Sigurnost opskrbe električnom energijom u vremenu dekarbonizacije i globalnih kriza“, učestvovao je izvršni direktor naše kompanije, Nikola Rovčanin. Njegovi sagovornici su bili dr Tomislav Radoš (uvodničar, potpredsjednik Hrvatske gospodarske komore za industriju i energetiku), dr Zoran Vuković (izvršni direktor za javno snabdijevanje Elektroprivrede Republike Srpske) i Miroslav Nikolić (rukovodilac razvoja za obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost Elektroprivrede Hrvatske zajednice Herceg Bosne).
Ključna tema konferencije odnosila se na pitanje hoće li će biti dovoljno energenata i hoće li preduzeća s naglašenom zavisnošću od gasa i, generalno, snabdijevanja električnom energijom, imati dovoljno sirovina za nesmetani rad i nesmetanu proizvodnju.
Rovčanin je prisutne upoznao sa stanjem u kome se trenutno nalazi EPCG, naglasivši razvojne projekte kompanije. „Čak i prije početka globalne energetske krize, mnoge energetske kompanije su se suočavale s velikim problemima i veoma kratkim rokovima u pogledu realizovanja procesa dekarbonizacije, a naročito se to odnosi države naše regije, tako da ni EPCG ne predstavlja izuzetak“, istakao je Rovčanin.
Jedan od panelista bio je i rukovodilac razvoja EP HZHB-a, Miroslav Nikolić. On je naglasio kako se ova kompanija trudi da, kao i svi drugi činioci energetskog sektora, odgovori na tekuće izazove, iako oni, u slučaju ove kompanije, nemaju veze s fosilnim gorivima. EP HZHB rukovodi sa sedam hidroelektrana i jednom vjetroelektranom pa su uslovljeni biologijom, a svi su izgledi da će ova godina u tom pogledu biti loša.
„Mi dugoročno ne možemo ovako i mislim da tu, nažalost, mora doći do podizanja cijena električne energije“, kazao je Nikolić.
Zaključeno je kako je važno osigurati dva cilja: sigurnost cijene i ubrzanje proces tranzicije, a pravi korak da se to postigne je balans između tih ciljeva. Takođe se raspravljalo i o tome postoji li način kako bi obnovljive energije bile brže i efikasnije.
I dok se u regionu uveliko govori o podizanju cijene za krajnje korisnike, dotle se u EPCG ta tema, za sada, ne razmatra, prvenstveno zahvaljujući činjenici da je struktura proizvodnih cjelina takva da rad TE „Pljevlja“ uveliko smanjuje zavisnost ukupne proizvodnje od klimatskih uslova.
„Time se, po ko zna koji put, potvrdilo koliko je bilo važno insistiranje na ekološkoj rekonstrukciji TE “Pljevlja“ i produženju radnog vijeka tog postrojenja dok god ne izgradimo adekvatne zamjenske kapacitete. Naše međunarodne obaveze i globalni trendovi su jasni, oko toga nema sporenja, s tim što nemamo luksuz da tranziciju izvodimo tako što ćemo gasiti postrojenja prije izgradnje alternativnih izvora, jer bi tako nešto bilo neodgovorno i prema kompaniji i prema državi i prema građanima, u krajnjem, samo nam energetska nezavisnost garantuje stabilnost bez koje nema ni preduslova za ekonomski razvoj“, kazao je Rovčanin.
Tokom diskusije o zakonskim regulativama država regiona, sagovornici su saglasni u ocjeni da razvoj energetskog sektora iziskuje maksimalnu podršku državnih organa u svakom segmentu, naročito u onom koji se odnosi na prilagođavanje zakonske regulative u kontekstu tekuće energetske tranzicije.
Tako je, govoreći o izgradnji potrebnih objekata za svrhu energetske tranzicije unutar Bosne i Hercegovine, dr Zoran Vuković, ERS, kazao da je taj proces jako težak jer je, prema izvještaju Svjetske banke na temu lakoće dobijanja dozvola, Bosna i Hercegovina tek je na 173. mjestu od 190 zemalja te se treba zapitati je li zakonska procedura po tom pitanju dobra.
Crna Gora zauzima 40. mjesto na toj listi i svakako se nalazi u povoljnijoj poziciji, premda bi situacija u pogledu podrške razvoju energetskog sektora mogla biti i bolja, tim prije što će se u budućnosti povećavati potreba za električnom energijom, tako da će brzina i uspješnost energetske tranzicije, u značajnoj mjeri, zavisiti i od spremnosti nadležnih institucija da zakonsku regulativu prilagode savremenim potrebama privrede i građana.
Izvor: Portal EPCG
Foto: EPCG