Globalna emisija ugljen-dioksida iz fosilnih goriva i industrije je polako rasla tokom 2019. godine usled pada upotrebe uglja, pokazalo je istraživanje Global Carbon Project-a. Međutim, odvojeni izveštaj Ekonomske obaveštajne jedinice (EIU) sugeriše da sve veća upotreba obnovljivih izvora energije u 2020. godini neće biti dovoljna da ispuni ciljeve zadate Pariškim sporazumom o klimatskim promenama, izvestio je World-nuclear-news.org.
Prema tome, emisija CO2 povećana je za 0,6% u svetu tokom 2019. godine, što je pad u odnosu na 2,1% u 2018. godini, prema Global Carbon Project, međunarodnom istraživačkom projektu u okviru Future Earth istraživačke inicijative o globalnoj održivosti. Globalne emisije CO2 usled korišćenja uglja smanjene su na 0,9% u 2019. godini, dok su emisije iz nafte smanjene na 0,9% ove godine. Međutim, emisije iz korišćenja prirodnog gasa porasle su 2,5% u 2019. godini.
“Nedavni rast tehnologija sa niskim udjelom CO2 (solarna, vjetro, električna vozila) su u najboljem slučaju samo usporile rast globalnih emisija fosilnih goriva”, napominje se u izvještaju Global Carbon-a za 2019. godinu i dodaje se da je svijet još uvijek daleko od toga da vidi agresivno smanjenje emisije neophodno da bi bilo u skladu sa obavezama utvrđenim u Pariškom sporazumu, pominje World-nuclear-news.org.
Dok se očekuje da će se svjetska potrošnja energije povećati za samo 1,4% naredne godine, potrošnja energije iz ne-hidroenergetskih obnovljivih izvora skočiće za 14%. Takvi obnovljivi izvori predstavljaće dvije trećine novih kapaciteta za proizvodnju električne energije koji će biti dostupni 2020. godine, navodi se u EIU energetskom izveštaju za 2020. Predviđa se da će upotreba uglja tokom 2020. pasti za 0,2% u odnosu na 2019. godinu, dok će upotreba prirodnog gasa porasti za 2,6%, a nafte za 1,1%. Potrošnja energije iz nuklearnih elektrana povećaće se za 1,9% naredne godine, nešto manje od hidroelektrana na 2,2%.
Prema izvještaju EIU-a, sami obnovljivi izvori energije nisu u stanju potpuno dekarbonizirati ekonomiju, međutim mogu nadopuniti nuklearnu energiju u postizanju ovog cilja. Nuklearna industrija, predvođena Svetskom nuklearnom asocijacijom (WNA), postavila je cilj da nuklearna energija do 2050. godine obezbedi 25% svetske električne energije, za šta će biti potrebno izgraditi oko 1.000 GV novih nuklearnih proizvodnih kapaciteta, zaključio je World-nuclear-news.org.
U međuvremenu, značaj nuklearnih tehnologija bio je u fokusu pažnje na konferenciji organizovanoj od strane UN-a, održanoj danas u okviru konferencije o klimatskim promjenama COP 25 u Madridu. King Lee, direktor programa pri Svjetskoj nuklearnoj asocijaciji, izjavio je u panel diskusiji da je nuklearna energija dokazan izvor električne energije sa niskim udjelom ugljenika. „Nuklearna proizvodnja je već najveći izvor nisko-ugljenične električne energije u naprednim ekonomijama. Ona širom svijeta izbjegava emisiju više od 2500 miliona tona ugljen-dioksida svake godine. Mali modularni reaktori pomoći će u dovođenju nuklearne električne energije u udaljene zajednice. Reaktori na visokoj temperaturi zamijeniće upotrebu fosilnih goriva za industrijsku toplinu. Upotreba brzih reaktora koji se pokreću u zatvorenom ciklusu goriva povećaće efikasnost resursa urana “, rekao je on, navodi se u saopštenju Svetske nuklearne asocijacije.