Ugovorne strane Energetske zajednice pružaju podršku proizvodnji električne energije iz uglja u vidu direktnih i indirektnih subvencija u iznosu od približno 2,4 milijarde evra godišnje, pokazuju preliminarni rezultati studije koju je sproveo Sekretarijat Energetske zajednice (EZ). Zaključak studije je da bi ukidanje državne pomoći koja se u formi subvencija odobrava za sektor uglja i uvođenje naknade za emisije CO2 dovelo do toga da nijedna jedina termoelektrana u regionu EZ ne bi mogla da radi bez značajnih gubitaka.
Sekretarijat EZ je pozvao sve zainteresovane strane da dostave komentare na studiju i doprinesu bazi podataka, naročito u smislu iznosa direktnih subvencija za korišćenje uglja u proizvodnji električne energije u svakoj od ugovornih strana EZ. Javna rasprava trajaće do 25. aprila 2019. godine, a Sekretarijat EZ će uzeti u obzir rezultate javne rasprave prilikom finalizacije rezultata studije.
I u izveštaju koji su nedavno objavile organizacije Alijansa za zdravlje i životnu sredinu (HEAL), Sandbag, Evropska mreža za klimatsku akciju (CAN Europe), Mreža za nadzor javnih finansijskih institucija u Centralnoj i Istočnoj Evropi (CEE Bankwatch) i Evropa bez uglja (Europe Beyond Coal) se takođe navodi da 16 zastarelih termoelektrana na ugalj u zemljama Zapadnog Balkana predstavlja zdravstveno i ekonomsko opterećenje za celu Evropu.
Srbija, BiH i Kosovo* platili 160 miliona evra sektoru uglja od 2015. do 2017.
Za potrebe studije, direktnim subvencijama se smatraju subvencije koje su direktno povezane sa budžetom, subvencije institucija pod kontrolom vlade i podrška međunarodnih finansijskih institucija i subvencije državnih kompanija, dok se indirektnim subvencijama smatra neplaćanje naknade za emisije CO2 i poslovanje sa niskom profitabilnošću ili gubicima, koje se ne može porediti sa uslovima u kojima posluju drugi tržišni učesnici.
Ukupan iznos direktnih subvencija od 2015. do 2017. premašio je 1,2 milijarde evra.
Studija takođe pokazuje da bi bez direktnih i indirektnih subvencija za proizvodnju električne energije iz uglja i drugih oblika narušavanja tržišta, naročito unakrsnog subvencionisanja između industrije i domaćinstava, cena električne energije za domaćinstva morala da se poveća za 23% na Kosovu*, 29% u Severnoj Makedoniji, 31% u Bosni i Hercegovini (BiH), 37% u Crnoj Gori i 49% u Srbiji.
Istovremeno, cene za industrijske potrošače električne energije bi morale da se povećaju za 36% u Crnoj Gori, 34% u Severnoj Makedoniji, 30% u BiH i 18% u Srbiji, dok bi se na Kosovu* smanjile za 9%.
U studiji se navodi da subvencije omogućavaju kompanijama koje električnu energiju proizvode u termoelektranama da tržište snabdevaju po cenama koje su ispod realnog nivoa ili po cenama koje proizvođačima omogućavaju da gubitke drže na najmanjem mogućem nivou ili čak da budu profitabilni.
Subvencije se često odobravaju zbog namere države da cene električne energije za krajnje kupce održava na niskom nivou ne bi li se izbegli potencijalni ekonomski, socijalni ili politički problemi.
Samo u periodu od 2015. do 2017. godine, Srbija, BiH i Kosovo* su iz budžeta i javnih socijalnih fondova izdvojili više od 160 miliona evra za sektor uglja ne bi li očuvali krhki socijalni mir, zaključak je studije.
Kompanije koje redovno dobijaju subvencije nisu motivisane da poboljšaju poslovanje, smanje troškove ili posluju po tržišnim principima.
Državni gubitaši
Kompanije koje električnu energiju proizvode iz uglja u BiH i Crnoj Gori su 2017. godine imale poslovne gubitke, dok su firme u ostalim ugovornim stranama EZ imale pozitivne rezultate iz redovnog poslovanja.
Ipak, da su svi relevantni troškovi uzeti u obzir, sve kompanije u regionu koje električnu energiju proizvode u elektranama na ugalj imale bi gubitke u bilansima za 2017. godinu, navodi se u studiji.
Ovoliki gubici se prave isključivo da bi se zadržale dominantne pozicije i niske cene na domaćim tržištima. Još uvek je nejasno na kakvom je ekonomskom rezonu zasnovana ovakva politika.
Sve veći jaz između energetskih politika udaljiće ugovorne strane od EU
Ugalj postaje prepreka na putu ugovornih strana EZ ka pristupanju Evropskoj uniji, zaključak je studije.
Sekretarijat EZ poziva ugovorne strane da ubrzano ukinu direktne subvencije, da obezbede normalno tržišno ponašanje dominantnih proizvođača električne energije, da uvedu naknade za emisije CO2 i da obezbede usklađenost sa dozvoljenim vrednostima emisija elektrana na ugalj propisanim regulativom Energetske zajednice.
U suprotnom, sve veći jaz između energetskih politika udaljiće ugovorne strane, posebno one u regionu Zapadnog Balkana, od Evropske unije.
( * Ovaj naziv je bez prejudiciranja statusa i u skladu je sa Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o deklaraciji o nezavisnosti Kosova.)