Evropska investiciona banka zainteresovana je za direktnije uključivanje u finansiranje projekata obnovljive energije u Crnoj Gori, uključujući hidroelektranu Kruševo, čiji razvoj prati u saradnji sa francuskom kompanijom Électricité de France (EDF), kazao je šef predstavništva EIB-a u Crnoj Gori Davor Kunc u intervjuu za list „Elektroprivreda“.
„EIB je u potpunosti otvoren za poslovanje u Crnoj Gori i zainteresovani smo za direktnije uključivanje u finansiranje projekata obnovljive energije u zemlji“, kazao je Kunc, navodeći da Banka projekat hidroelektrane Kruševo vidi kao potencijalnu priliku za finansiranje.
Kunc je istakao da je EPCG okosnica energetskog sektora i energetske tranzicije Crne Gore, dok je EIB do sada podržavao energetski sektor prvenstveno putem posrednog finansiranja. Kroz kredit sa Razvojnom bankom Crne Gore, oko 10 miliona eura plasirano je EPCG-u za ulaganja u solarne fotonaponske sisteme, dok je EIB ulagao i u regionalne investicione fondove koji finansiraju energetske projekte, uključujući fond Alcazar, koji je podržao vjetroelektranu u Bijeloj kod Šavnika.
Grupacija EIB je od 2009. godine u Crnu Goru uložila oko 1,5 milijardi eura. Tokom 2026. godine planirano je značajno povećanje obima finansiranja, a već su potpisani ugovori vrijedni više od 250 miliona eura, uključujući 175 miliona eura za modernizaciju željezničke pruge Bar Golubovci, 50 miliona eura za podršku malim i srednjim preduzećima u ulaganjima u energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije, kao i 27 miliona eura za nabavku medicinske opreme za više od 30 javnih zdravstvenih ustanova.
Prema riječima Kunca, Crna Gora ima potencijal da se pozicionira kao regionalni centar zelene energije, ali najveće ograničenje više nije dostupnost kapitala, već sposobnost pripreme kvalitetnih projekata, obezbjeđivanja dozvola i njihove realizacije. On je upozorio da razvoj obnovljivih izvora mora pratiti ulaganje u elektroenergetske mreže, skladištenje i interkonekcije.
EIB je prošle godine obezbijedio rekordnih 33 milijarde eura za energetsku sigurnost Evrope, uključujući 11 milijardi eura za obnovljive izvore energije na globalnom nivou i 11,6 milijardi eura za mreže i skladištenje energije.
„Crna Gora prelazi iz faze nedostatka finansiranja u fazu investicione prilike“, ocijenio je Kunc, ističući da EIB kroz dugoročno finansiranje, bespovratna sredstva EU i tehničku pomoć može značajno doprinijeti pripremi i realizaciji novih energetskih projekata u zemlji.