Pored izuzetnih, a dobro poznatih potencijala koje izdašno nudi u okviru saobraćajnog sektora te turističkog i poljoprivrednog proizvoda, Jadransko more ima još jedan, do sada, manje korišćen resurs – mogućnost energetske valorizacije morskih talasa. To je dokazao dr Mile Dragić, inovator i preduzetnik, koji je konstruisao elektranu na morske talase i, u saradnji sa renomiranim partnerima, izradio je i isprobao na moru kod Bara. O tome koliki energetski potencijal „kriju“ morski talasi i koje su prednosti tog tipa elektrana za portal Montenergija razgovarali smo sa dr Milom Dragićem, konstruktorom i preduzetnikom, vlasnikom kompanije Sigma energija.
Elektrane na morske talase su novina na našim prostorima. Kako ste došli na ideju da konstruišete i eksploatišete ovu vrstu energetskih objekata? Vi ste, inače, doktorirali na ovoj temi.
Na ideju za iskorišćenje energije talasa sam došao posmatrajući jednoga dana veliki teretni brod koji je bio usidren dok je bijesnila oluja i dok su ga talasi pokretali gore-dolje. Razmišljao sam kako bi ta ogromna energija mogla da se iskoristi na najefikasniji način. Ispred mene se našao veliki izazov i koristeći svoja znanja pokrenuo sam projekat o kome trenutno govorimo. Ako bismo pokušali da uporedimo energije iz različitih izvora mogli bismo da uzmemo za primjer da je neki brod težak 100.000 tona i da se vertikalno pomjera metar u sekundi pod dejstvom talasa. Za takvo pomjeranje potrebna je snaga od 1 giga wata. Pojašnjenja radi, hidroelektrana sa najvećom instalisanom snagom na svijetu od 22.5 GW ,,Tri klisure”, jedna od najskupljih investicija u istoriji čovječanstva, mogla bi na taj način da pomjera samo 22 broda. Ako posmatramo slučajeve u kojima energija talasa pomjera takav brod snagom i više od jednog metra u sekundi dolazimo do zaključka da bi, pri radu u punom kapacitetu, najveća hidroelektrana na svijetu, zbog čije izgradnje je potopljeno 13 gradova i iseljeno više od milion ljudi, mogla da pomjera samo nekoliko brodova.
Koje su osnovne karakteristike elektrane na talase, koje su njihove prednosti i koliko ih je teško sinhronizovati na elektro mrežu, s obzirom na to da su locirani na otvorenom moru?
Postoji više vrsta uređaja za pretvaranje energije talasa u električnu energiju. Uređaj koji smo razvili, moj tim i ja, je tačkasti apsorber, što znači da je uređaj relativno mali u odnosu na talasnu dužinu odnosno ova tehnologija potencijalno obezbjeđuje veliku količinu energije u malom uređaju, u poređenju sa drugim tehnologijama. Energija talasa je najgušći oblik energije (u poređenju sa energijom vetra i solarnom energijom na primjer), konstantna je, što znači da nema pauze u snabdievanju energijom i vrlo je predvidljiva. Električna energija koja se dobija pomoću našeg uređaja direktno se šalje u elektromrežu podvodnim kablom. U periodu manje potrošnje električne energije uređaj može elektrolizom vode da pravi vodonik koji je isto jedan oblik čiste energije. Vodonik se dalje skladišti i transportuje bez gubitaka.
Gdje nabavljate i izrađujete opremu i o kojem obimu ulaganja govorimo, ko su Vaši partneri?
Projekat je vrlo kompleksan i multidisciplinaran, zahtijeva mrežu partnera iz različitih oblasti industrije kao i saradnju sa Fakultetom tehničkih nauka u Novom Sadu i Mašinskim fakultetom u Beogradu. Budući da projekat traje više od decenije razvili smo dobru saradnju sa mnogim firmama u Srbiji, kao što su ATB Sever koja nam pravi generator za slijedeći uređaj, zatim UNO LUX NS, Prosmart, Mikom i td. Uređaj se pravi u Srbiji, a dio opreme se nabavlja iz inostranstva (npr. senzori, podvodne kamere, uređaj za mjerenje visine talasa i td.).
Generalno gledano, kolika je očekivana godišnja proizvodnja jednog ovakvog objekta?
Očekivana godišnja proizvodnja energije zavisi od nekoliko faktora. Prvo, zavisi od lokacije, nije isto ako postavimo uređaj u Crnoj Gori gde je prosječna gustina energije oko 10 kW/m i u Škotskoj gde je prosječna gustina energije 5-6 puta veća. Drugo, zavisi od karakteristika uređaja kao što su instalisana snaga, efikasnost – koliki procenat apsorbovane energije talasa uređaj pretvori u električnu energiju, širina plovnog tijela. Ako uzmemo u obziru lokaciju sa većom gustinom energije, recimo 60 kW/m, procenat efikasnosti od 30 odsto i širinu bove 15 metara dobijemo očekivanu godišnju proizvodnju od oko 2.4 GWh i to samo za jedan postavljen uređaj. Treba napomenuti da se ova tehnologija globalno još razvija, što znači da vremenom ovaj broj može samo da raste. Komercijalizacija tehnologije će omogućiti serijsku proizvodnju uređaja i postavljanje čitavih farmi na okeane i mora.
Elektrane na talase svojstvene su za sjeverna mora, da li imate predstavu o tome sa kolikim energetskim potencijalom raspolaže Jadransko more u tom smislu?
Prosečna gustina energije na Jadranu je dosta manja nego na okeanu, ali nije zanemarljiva. Uređaj koji smo razvili je modularan i prilagodljiv u odnosu na lokaciju, što znači da uređaj koji napravimo za okean možemo da skaliramo i postavimo na Jadran ili bilo gde drugo na svijetu. Efekat se povećava kada krene serijska proizvodnja i kada bude moguće snabdjeti obalu i čitava ostrva u Mediteranu čistom energijom iz farmi ovakvih uređaja.
U moru kod Bara imali ste probnu proizvodnju elektrane na talase instalisane snage 7 kW, kakvi su rezultati tog pilot projekta i ko Vam je pomogao u njegovoj realizaciji?
Može se reći da taj pilot projekat predstavlja prekretnicu u razvoju uređaja, jer smo dokazali efikasnost i izdržljivost u realnim uslovima, čime mali broj svjetskih projekata može da se pohvali. Prototip za Jadransko more je postavljen krajem decembra 2017. godine i oko godinu snabdevao je crnogorsku mrežu strujom. Sistem je bio opremljen senzorima koji su mjerili preko 80 mehaničkih, električnih i drugih parametara. Uređaju je bio omogućen udaljeni pristup preko interneta, tako da je sistem mogao da se kontroliše sa bilo koje lokacije uz računar i internet konekciju. Uređaj je odolio najvećim Jadranskim olujama, u jednoj je visina talasa premašivala pet metara. Testnu lokaciju je posjetio najznačajniji svjetski centar za energiju talasa – European Marine Energy Centre (EMEC) koji je potvrdio efikasnost našeg uređaja od preko 20 odsto. Neprocjenjiva vrijednost projekta se ogleda u velikoj količini generisanih podataka koji su nam dali uvid u rad našeg sistema na otvorenom moru i opremili nas znanjem za dalju optimizaciju uređaja. Upravo na osnovu tih rezultata se konstruiše slijedeći uređaj koji je takođe predviđen za Jadransko more.
Ovaj projekat ne bi bio moguć bez podrške Lučke kapetanije Bar, Uprave pomorske sigurnosti Crne Gore.
Sigma energija je 2017.godine potpisala Ugovor sa Zavodom za hidrometeorologiju i seizmologiju Crne Gore, sa ciljem dobijanja podataka o karateristikama talasa i morskih struja u unutrašnjim morskim vodama i teritorijalnom moru Crne Gore za potrebe službenih navigacijskih karata i publikacija, kao i ispitivanja mogućnosti konvertovanja energije talasa u električnu energiju. Sigma energija je u obavezi da dostavlja Zavodu za hidrometeorologiju i seizmologiju Crne Gore obrađene podatke o talasima.
Koliko već dugo razvijate projekat i jeste li razmišljali da probate sa elektranom veće instalisane snage?
Sa početnim razmatranjima u vezi sa ovim projekat sam krenuo još 2000. godine, sa materijalizacijom ideje 2006. godine, dok je prvi model urađen i testiran tokom 2007. godine. U toku je konstrukcija uređaja snage 3 MW koji je predviđen za okean.
Kakva su iskustva sličnih elektrana u svijetu?
U svijetu je aktivno više od 200 ovakvih projekata koji su u fazama testiranja ili demonstracije. Najveći izazov u ovoj industriji je postići izdržljivost u surovim okeanskim uslovima, zato se uglavnom kreće sa testiranjem manjih prototipa u bazenima sa kontrolisanim uslovima. Do sada na svijetu nije napravljen uređaj koji je efikasan, otporan na surove uslove i ekonomski isplativ. Mi smo uspješnim projektom na Jadranskom moru demonstrirali efikasnost i izdržljivost uređaja, a uz pomoć podsticajnih otkupnih cijena električne energije (fid-in tarife) koje smatram da vlade država moraju da uvedu (kao što je bio slučaj sa elektranama na vjetar) uređaj bi bio i ekonomski isplativ.
Koliko je u Crnoj Gori pogodan poslovni ambijent za razvoj ove vrste projekata i da li nailazite na podršku i razumijevanje relevantnih institucija? Koliko su u Evropskoj uniji raspoloženi da podrže projekte elektrana na morske talase?
Crna Gora kao sigurna, ekonomski održiva i stabilna država, stvorila je sve preduslove za povoljan poslovni ambijent i na taj način je u ovoj konkrektnoj situaciji, omogućila da se u vrlo kratkom roku dobiju sve potrebne saglasnosti, neophodne za realizaciji ovog projekta.
Evropska unija ima program za finansiranje projekata proizvodnje čiste energije na koje redovno apliciramo. U februaru prošle godine smo dobili sertifikat od Evropske komisije, Seal of Excellence – priznanje za projekat od visokog kvaliteta i preporuku za investiranje, na osnovu koga smo obezbijedili finansiranje od 1,7 miliona eura od slovenačke vlade i Evropske unije. Smatram da je ovo samo početak i da imamo kvalitet da privučemo i zaintersujemo investitore da zajednički značajno povećamo učešće proizvedene čiste energije u svijetu.