Elektroprivreda Crne Gore (EPCG) i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) potpisali su dodatni kreditni aranžman u vrijednosti od 25 miliona eura za izgradnju VE Gvozd 2, kojim se vjetroelektrana Gvozd proširuje i postaje objekat sa najvećom instalisanom snagom u Crnoj Gori – ukupno 75,6 MW. Proširenjem su instalirane tri nove vjetroturbine, a godišnja proizvodnja prelazi 210 GWh, što je dovoljno za snabdijevanje više od 35.000 domaćinstava, dok se emisije CO₂ smanjuju za skoro 137.000 tona godišnje, saopšteno je iz EPCG.
Podsjećaju da je Ugovor o kreditu u iznosu od 82 miliona eura, za potrebe finansiranja izgradnje VE Gvozd i priključne infrastrukture, potpisan 19. juna 2023. godine i predstavljao je najveću direktnu investiciju EBRD-a u energetskom sektoru Crne Gore do tada. Novi aranžman za VE Gvozd 2 bio je logičan nastavak tog partnerstva i dodatni snažan korak u diversifikaciji i dekarbonizaciji energetskog sektora Crne Gore.
Predsjednik Odbora direktora EPCG Milutin Đukanović kazao je da se ovim projektom EPCG još jednom potvrđuje kao vodeći pokretač energetske tranzicije u Crnoj Gori i pouzdan partner međunarodnih finansijskih institucija:
„Ovaj aranžman sa EBRD-om još jednom je potvrdio da je EPCG pouzdan partner i da naši projekti uživaju povjerenje i podršku najznačajnijih evropskih finansijskih institucija. Proširenje VE Gvozd nije samo još jedan infrastrukturni poduhvat, već veliki iskorak na putu energetske tranzicije Crne Gore i dokaz da smo spremni da realizujemo i najkompleksnije energetske projekte, koji našoj zemlji donose dugoročnu stabilnost, razvoj i evropsku perspektivu“, naglasio je Đukanović.
Izvršni direktor EPCG Ivan Bulatović istakao je da dodatno finansiranje daje snažan impuls energetskoj budućnosti Crne Gore:
„Dodatno finansiranje za VE Gvozd 2 pokazalo je našu čvrstu posvećenost zelenoj tranziciji i modernizaciji elektroenergetskog sistema. Ovaj projekat donosi dugoročnu korist i EPCG-u i cijeloj Crnoj Gori, jer garantuje stabilno snabdijevanje, značajno smanjenje emisija i energetski sigurniju budućnost za sve naše građane. Vjetroelektrana Gvozd biće primjer kako domaći kapaciteti, uz snažnu međunarodnu podršku, mogu da obezbijede održiv razvoj i učvrste poziciju Crne Gore na putu ka evropskim klimatskim ciljevima“, podvukao je Bulatović.
Regionalni šef energetike EBRD-a za Zapadni Balkan i Hrvatsku Francesco Corbo rekao je da je pored uspješne saradnje sa EPCG, EBRD ponosan što podržava zelenu tranziciju Crne Gore kroz podsticanje privatnih investicija u obnovljive izvore energije:
„Kroz naš program Renewable Energy Market Accelerator (REMA) pomogli smo nadležnim institucijama da trasiraju put za prvu aukciju za obnovljive izvore energije u zemlji – istorijski projekat solarne elektrane snage 250 MW. To je dokaz naše snažne posvećenosti izgradnji održive i diverzifikovane energetske budućnosti Crne Gore“, poručio je Corbo.
Šef kancelarije EBRD-a za Crnu Goru, Remon Zakaria, apostrofirao je značaj produbljivanja partnerstva sa EPCG i podršku razvoju vodećeg projekta obnovljivih izvora energije u Crnoj Gori:
„Vjetroelektrana Gvozd pokazuje kako fleksibilno, dugoročno finansiranje može donijeti stvarne rezultate – i kroz povećanje proizvodnje čiste energije i kroz postavljanje novih standarda u realizaciji projekata. Ova dodatna investicija potvrđuje našu posvećenost ubrzavanju zelene energetske tranzicije Crne Gore i jačanju njene energetske sigurnosti“, naveo je Zakaria.
Ministar energetike i rudarstva, Admir Šahmanović, ocijenio je da je riječ o projektu od posebnog značaja za Crnu Goru:
„Ovim projektom učvršćujemo energetsku sigurnost države, smanjujemo emisije CO2 i otvaramo prostor za održivi razvoj, a partnerstvo sa EBRD-jem potvrđuje povjerenje u zajedničke planovbe i daje snažan podsticaj da energetski sektor bude motor ekonomskog rasta Crne Gore“, zaključio je Šahmanović.
Ponosno ističemo da je VE Gvozd projekat od državnog značaja i stub energetske tranzicije Crne Gore, koji je, zahvaljujući dodatnoj podršci EBRD-a, osigurao dugoročnu stabilnost i održivost elektroenergetskog sistema, ali i snažan doprinos evropskom cilju: da do 2050. godine električna energija bude proizvedena isključivo iz čistih izvora, navodi se na kraju saopštenja.