Cijene električne energije su se širom Evrope popele na alarmantne nivoe usljed uspona troškova za kupovinu prirodnog gasa i havarije u Francuskoj.
Evropa se suočava s domino efektom na polju energetike sličnom udaru tokom zime 2016-2017, koji je doveo do naglog povećanja cijena struje.
Naime, francuski EDF je prošle nedjelje objavio da će četiri njegova nuklearna reaktora ukupnog kapaciteta šest gigavata morati da budu u zastoju do sredine januara zbog hitnih popravki, što je ozbiljno redukovalo kapacitet proizvodnje električne energije u toj zemlji.
Na Francusku se u Evropi tradicionalno računa kao na izvoznika struje, ali toj zemlji sada treba ozbiljan uvoz za pokrivanje domaće tražnje. U ponedeljak je iz Njemačke i Belgije uvoženo električne energije na nivou od 11,8 gigavata, što daje jasne naznake za razvoj situacije.
Cijena za Poljsku je u toku dana na tržištu za dan unaprijed poskočila 110 procenata na 344 eura po megavat-satu.
Promjena uloge Francuske u evropskom elektroenergetskom sistemu otvorila je mogućnost pokretanja domino-efekta, budući da se druge zemlje suočavaju sa smanjenjem raspoloživih količina za uvoz i povećanjem cijena. Nešto slično se desilo tokom zime 2016. na 2017. godinu, kada su u Francuskoj brojne nuklearne elektrane bile skinute s mreže zbog održavanja. Međutim, u ovom trenutku su cijene struje i gasa već izuzetno visoke.
Novi rekordi cena električne energije širom Evrope
Cijene na nacionalnim berzama energenata i evropskoj platformi EEX dostigle su rekordne nivoe. Troškovi su prešli 400 eura za Francusku, Njemačku, Holandiju, Belgiju, Švajcarsku, Austriju, Sloveniju, Hrvatsku, Mađarsku, Italiju i Slovačku.
Što se tiče Bugarske i Grčke, cijena je 342 eura i to je najniži nivo među tržištima na platformi Energy Live. Cijena za Srbiju je 396 eura, a za Rumuniju 395 eura po megavat-satu.
Rezerve prirodnog gasa pale ispod 60 odsto, a zima tek počinje
Primarni faktor u skoku cijena struje je prirodni gas. Njemu se pripisuje 80 procenata povećanja, a ostatak porastu troškova na ime ispuštanja ugljen-dioksida, što ukazuje na važnost količina gasa u podzemnim skladištima u Evropi.
Ona nije dovoljno dopunjena tokom ljetnje sezone i iskorišćenost kapaciteta je 1. decembra bila 67,5 odsto. Sad je već ispod 60 procenata, do koliko se rezerve obično isprazne tek u januaru. Ukoliko zima bude neuobičajeno hladna, nivo bi do kritičnih nivoa mogao da padne u februaru ili martu.
Sudeći po stanju na energetskom tržištu, investitori su već uračunali takvu mogućnost. Tako su u velikim zemljama poput Njemačke i Francuske cijene ugovora za isporuku električne energije u februaru veće nego za januar.
Izvor: balkangreenenergynews
Foto: iStock