„Zbog pada proizvodnje električne energije izazvanog pandemijom Covid-19, kao i niskih cijena električne energije na međunarodnim tržištima, bugarske elektrane postaju nekonkurentne“, rekao je profesor Valentin Kolev, stručnjak za energetiku i dekan Elektrotehničkog fakulteta na Sofijskom univerzitetu za Serbia-energy.eu. “Dok je u Njemačkoj tokom pandemije potrošnja električne energije pala za 25%, u Bugarskoj je pala samo za 4%. Međutim, proizvodnja električne energije pala je za 15% zbog smanjenog izvoza. Očekuje se da ćemo ove godine imati tri puta manji izvoz”, dodao je Kolev.
Takođe je komentarisao državnu podršku od 55 miliona BGN koja je obezbijeđena za Mini Maritza Iztok, najveću kompaniju za vađenje uglja u Bugarskoj.
Kolev vjeruje da ako Bugarska bude finansijski sposobna da plati kvote za ugljen-dioksid u skladu sa uredbom Evropske komisije, koja stupa na snagu 1. jula 2025., neće biti problema za nastavak rada energetskog kompleksa Maritsa Iztok.
“Transformacija Mini Maritza Iztok koštaće mnogo. Ako pređemo na prirodni gas, na primer, biće potrebno 200 miliona leva za pretvaranje sistema goriva. Tada ćemo morati da obezbijedimo još više novca zbog skuplje komponente goriva u prirodnom gasu “, objasnio je Kolev, piše Serbia-energi.eu.
Pored toga, troškovi kvalitetne tranzicije regiona, koja uključuje prekvalifikaciju i preorijentaciju radne snage, mogli bi dostići 10 milijardi eura, napomenuo je on.
„Nezavisnost bugarskog energetskog sektora garantovana je samo proizvodnjom iz lokalno vađenog uglja. Ako elektrane budu morale da rade na gas, Bugarska neće biti energetski nezavisna, jer će zavisiti od gasa iz drugih skladišta “, zaključio je Kolev, prenosi Serbia-energi.eu.